Са vladeta-jerotic-o-nekim-jeretickim-razmisljanjima-nikolaja-berdajeva/
преносимо део текста који се односи на Слободу
УЧЕЊА НИКОЛАЈА БЕРЂАЈЕВА
Са сигурношћу се могло очекивати да ће највише замерки, па и оштријих критика упућених Берђајеву, како од философа, тако нарочито од теолога све три вероисповести хришћанске религије, бити стављене његовом појму Унгрунд-а, појму и речи коју је Николај Берђајев позајмио од знаменитог немачког мистичара из 16/17 века, Јакоба Бемеа (ова немачка реч је тешка за превођења, а најпре би одговарала, такође, теже схватљивом Платоновом појму меона, који он доводи у везу са праматеријом, као вечно постојећим супстратом, али небитним, јер и пропадљивим). Слобода, према Берђајеву, није створена од Бога, она има корење у Ништавилу (Унгрунд, меон). То је мистериозна немоћ Бога пред недокучивом слободом коју није створио.
Иако се може рећи да Николај Берђајев није превише инсистирао на овој необичној представи о Богу и слободи у своме каснијем индивидуалном мисленом развоју, он је се није ни одрекао. Отуд Николај Лоски (у књизи Историја руске филозофије, ЦИД, Подгорица, 1995), сматра с правом да „Берђајев греши кад мисли да је његов Унгрунд идентичан с ‘Божанским Ништа’ Дионисија Ареопагита. Божанско Ништа у свим релацијама излази из оквира свих могућих одређења и располаже таквим савршенством да не може бити адекватно изражено помоћу наших појмова“.
Нема коментара:
Постави коментар